Kod mene ovako. A kod vas?

Čoveku je često potrebna sitnica da bude srećan. Koliko smo uopšte srećni? Koliko dozvoljavamo drugima da nas usreće? Koliko često drugima izmamimo osmeh na lice? Ovo je beskonačna tema, znam.  Samo ću je početi...

Često se setim velikog Ive Andrića : "Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo."

Srećna sam dokle god sam okružena ljudima koje volim i kojima verujem. Mene oni čine srećnom, ne materijalne stvari. 

Ova godina mi je počela divno! Većina vas je već upućena u to da sam tetka , ali da sam "dupla" tetka , to niste znali. :) E, ovako je meni počela godina.

I sad ponovo moram pomenuti svog supruga. :) Bio je sasvim običan dan, putujem autobusom u kom nema vazduha, stižem u stan umorna i sačeka me

I obradujem se kao malo dete.I sve nestaje. I umor i bes... a on to zna. :) Hvala ti.
Samo jedan od bezbroj trenutaka u kojima sam srećna zbog njega. U kojima me on čini srećnom.

Desno na slici je moj brat. Bilo šta reći o njemu je suvišno. On je zaista savršen. Znam da mu nije bilo lako sa mlađom sestrom, ali nekako se izvukao. :) Razlika među nama je 5 godina, ali uvek smo bili "kao jedno". Još jedna divna stvar , već 14 godina imam snahu i još jedan razlog za sreću.

I moram da pomenem baku i deku. Ceo život su uz mene. Presrećna sam što ih imam.

Moj život, pored porodice ispunjavaju i dve osobe koje su zaista iskreni prijatelji. Znate, kada sam bila klinka uvek sam govorila kako imam 20, 30 drugarica , drugara... Sada to slušam od svojih učenika. :) Ali ja u stvari imam dva iskrena prijatelja, tj. prijateljice.

Jelenu ili Bubu kako je svi zovemo, upoznala sam u prvom razredu osnovne škole. Tada je bila drugarica, ali vremenom je postala moj iskren prijatelj. Ja pravim razliku između pojmova drug i prijatelj.  Kada imate podršku nekog "i u dobru i zlu" i "u svako doba dana i noći", onda je to ono pravo. Ja imam 30 godina i moram da se pohvalim sa 22 godine iskrenog prijateljstva.

I druga, ali druga samo zato što smo se upoznale kasnije, u prvoj godini srednje škole, je Slađa. Da ne ponavljam, sve što sam rekla za Jelenu isto važi i za nju.

Ovo je slikano kod bake i deke. Slika sve govori. Da, jesu suze, ali iskrene. Nedelju dana posle toga sam počela "nov" život i odvajanje je obema veoma teško palo. Ipak, usklađujemo sve pa se koliko god često možemo viđamo. Najdraže mi je što Slađa uči svoju ćerku da sam joj i ja tetka, a da ne pominjem što je moja duša uspela odlično da izgovori "keka Maja".

Želim vam da budete srećni, ali nemojte zaboraviti i na ljude oko vas. Hvala vam što pratite moj blog.

"Nikada nećete biti srećni ako nastavite tražiti smisao sreće. Nikada nećete živeti ako nastavite tražiti smisao života." Alber Kami